Nova godina se tradicionalno obeležava širom sveta, a doček Nove godine u Beogradu ne predstavlja izuzetak. Završetak jedne godine ispraća se uz vatromet, slavlje, poklone, poljupce i lepe želje za narednu godinu. Iako se ovom prazniku raduju svi, ipak se najviše obraduju najmlađi članovi porodice koji sa oduševljenjem čekaju poklone ispod jelke.
Doček Nove godine se širom sveta obeležava 31. decembra u ponoć, te 1. januar predstavlja prvi dan nove kalendarske godine. Ipak, kada se vratimo daleko u prošlost, različite civilizacije su na sasvim različite načine gledale na početak nove godine. Danas se, za razliku od istorije, koriste složeniji kalendari. Stare kulture obeležavale su dolazak nove godine nakon određenog događaja ili prema običajima i verovanju.
Obeležavanje Nove godne vezuje se za Vavilon i Mesopotamiju pre 4000 godina . Za drevni Vavilon nova godina je počinjala danom kada je vavilonski bog Marduk pobedio zlu boginju mora Tiamatu. Ovaj dan, vreme prvog mladog meseca nakon ravnodnevnice, simbolizovao je novi početak. Kasnije civilizacije su početak nove godine obeležavale prema astronomskim i poljoprivrednim dešavanjima. Tako je u Egiptu nova godina počinjala poplavom reke Nil, dok su Grci svoj početak godine računali prema zimskoj kratkodnevnici.
Julije Cezar je kao početak nove godine uzimao prvi januar kako bi odao počast rimskom bogu Janusu, bogu početka. Rimljani su Janusu prinosili žrtve, kitili svoje kuće listom lovora i razmenjivali poklone. Hrišćanski poglavari su vremenom menjali ovaj datum i početak godine obeležavali sa značajnim religijskim događajima sve do 1582. godine od kada se datum ustalio.
Julijanski kalendar, poznat i kao stari kalendar, nastao je reformom rimskog kalendara za vreme Julija Cezara. Od 46. godine pre nove ere ovaj kalendar se koristio u rimskim zemljama i većem delu Evrope. Početak nove godine postao je 1. januar umesto 1. marta koji se do tada obeležavao. Prema kalendaru godina je trajala oko 365 dana. Rimljani su svake četvrte godine dodavali jedan dan kako bi godina trajala približno vremenskom periodu koji Zemlji potreban da obiđe oko Sunca. Julijanski kalendar predviđao je i prestupne godine od 366 dana kada je godina bila deljiva sa brojem četiri. Mesec avgust nazvan je prema rimskom imperatoru Avgustu, a jul prema Juliju Cezaru. Srpska pravoslavna crkva još uvek koristi ovaj kalendar, a u našoj državi je prestao da se upotrebljava 1919. godine.
Gregorijanski kalendar je noviji kalendar i predstavlja najkorišćeniji kalendar na svetu. Nastao je kao izmena Julijanskog kalendara i u upotrebi je od 1582. godine kada ga je proglasio papa Grgur XIII. Početak kalendara predstavlja rođenje Isusa Hrista, dok je kod Julijanskog kalendara bilo osnivanje Rima. Stari kalendar trebalo je izmeniti, jer je godina bila duža u odnosu na tropsku godinu, to jest trajanje godišnjih doba.
Ko kaže da doček Nove godine mora biti jednoličan? U nekim državama širom sveta su se zadržali interesantni običaji.
Na Novom Zelandu se Nova godina dočekuje lupanjem kuhinjskih šerpi i ostalog posuđa. U Španiji je običaj da se u ponoć pojede 12 zrna grožđa kako bi imali sreće tokom narednih 12 meseci. U Brazilu se za novogodišnju noć oblači belo za mir u sledećoj godini, a u Argentini se nosi ružičasti veš kako bi privukli novu ljubav u narednoj godini. U Rusiji postoji zanimljiv običaj da se papir sa novogodišnjim željama spali, a pepeo koji od njega ostane ubaci u čašu šampanjca i popije u minut nakon što sat otkuca ponoć.
U Čileu je običaj da se kuća počisti kako bi se izbacila negativna energija u novoj godini, a u Japanu se od jutra čisti kuća čime se simbolično briše prašina iz prošlosti. U Nemačkoj je vatromet obavezna stavka u novogodišnjoj noći. U Kini se kućna vrata obeležavaju crvenom bojom, jer crvena označava sreću.
Nova godina u Beogradu se može dočekati na bezbroj tradicionalnih i maštovitih načina. Stanovnici Beograda rado obeležavaju ovaj praznik u krugu porodice i najbližih prijatelja. Mladi se najčešće odlučuju za proslave u noćnim klubovima i splavovima, a stariji ljudi u restoranima i hotelima. Poznate zvezde pevaju na prestižnim mestima i sa publikom dočekuju novu godinu. Takođe, tradicionalno se proslave na gradskom trgu ili ispred Skupštine održavaju godinama unazad, gde uz besplatan ulaz posetioci mogu uživati u koncertima poznatih izvođača.
Grad Beograd zaista nudi razne sadržaje za svaki uzrast i mogućnost da svako nađe adekvatnu zabavu. U nastavku Vam predstavljamo top 5 razloga zašto bi Novu godinu trebalo proslaviti baš u prestonici Srbije.
Ukoliko pretražujete “Nova godina Beograd”, shvatićete da postoji bezbroj lokacija i tematskih žurki, koje možete izabrati za najluđu novogodišnju noć. Određeni objekt su već počeli sa reklamiranjem programa i rezervacijama, a Vi za spektakularan doček Nove godine u Beogradu možete izabrati:
Privatni smeštaj se ne iznajmljuje samo za novogodišnje proslave. Naprotiv, mnogi posetioci novogodišnjih dešavanja prilikom dolaska u Beograd rezervišu privatan apartmanski smeštaj. Ukoliko ste u potrazi za kvalitetno opremljenim apartmanima u centru grada, Rakoč apartmani mogu biti Vaš izbor. Smeštaj iz naše ponude je raspoređen u centru Beograda, tako da omogućava gostima da se nađu u centru gradskih dešavanja, pogotovo novogodišnjih.
Na pravom ste mestu!
Porodica Rakočević u svojoj ponudi ima preko 30 luksuzno opremljenih stanova smeštenih u samom srcu Beograda.
Kompletnu ponudu apartmana možete pogledati na stranici: Stan na dan Beograd